Сексуално злостављање дјеце може трагично довести до нестанка дјеце. Према статистици, 8 од 10 сексуално злостављане дјеце издао је неко коме они вјерују. Када се злостављање догоди код куће или у неком другом окружењу повјерења, дешава се да дјеца побјегну. Ово их потенцијално излаже другом или чак већем ризику, као што је крађа у продавници, провала или крађа, чији је циљ преживљавање.
На Међународни дан нестале дjеце, који се обиљежава 25. маја, фокусирамо се на превенцију. Дјеца могу побјећи и нестати због злостављања које су доживјели у окружењу у које имају повјерења. Сексуално злостављање дјеце и даље преовладава у алармантној мјери у Европи, те погађа приближно једно од петоро дјеце. Осам од десет сексуално злостављане дјеце злостављао је неко кога познају и коме вјерују, као што су чланови породице, блиски рођаци, пријатељи или одрасли који уживају повјерење њихове заједнице. *
Посљедице сексуалног злостављања у кругу повјерења дјетета често доводе до нестанка дјеце. Дом или друга окружења повјерења могу постати неподношљива, што дјецу наводи да побјегну. Интервенције у случајевима сексуалног злостављања дјеце, нарочито када се оно дешава у средини у коју дјеца имају повјерења, могу да им пруже заштиту.
Оно што омогућава интервенцију јесте препознавање знакова који су могући индикатори сексуалног злостављања дјеце. Интервенцијом се може зауставити даље злостављање. На овај начин, дјеци се пружа безбједно окружење, далеко од злостављања. Осим тога, дјеца су заштићена тако што су њихов бијег и нестанак спријечени, а самим тим и могућност да постану жртве других ризичних ситуација.
Како препознати знакове који су могући показатељи сексуалног злостављања дјеце да би се интервенисало? Злостављање може бити скривено, али његови знаци често нису. Знакови наведени у наставку могу бити показатељ да је дијете претрпјело сексуално злостављање, али нису дефинитиван доказ. **
Дјеца могу сугерисати да им се дешава нешто тешко, дајући суптилне наговјештаје или нејасне коментаре о тајнама, понашању одраслих или необичним играма.
Дјеца могу показивати знакове менталних болести, попут булимије или анорексије, као и понашање чији је циљ самоповређивање. Може доћи до се промјене навика, попут исхране и личне хигијене. Дјеца могу промијенити стил облачења, на примјер, да би сакрила свој пол.
Дјеца могу имати проблема са школским успјехом, на начин да имају потешкоће са концентрацијом, смањено присуство у школи и лошије оцјене. Осим тога, могу имати проблема у друштвеној интеракцији са вршњацима или дјеловати расејано, често се ,,искључују”, или имају потешкоћа са памћењем.
Физички индикатори могу бити бол, црвенило, оток или исцједак. Други знакови могу укључивати полно преносиве болести, трудноћу, бол и нелагодност, посебно приликом коришћења тоалета.
Злостављана дјеца могу користити експлицитан језик или показивати знање које није прикладно за њихов узраст. Њихове активности, приче или ликовни радови могу одражавати сексуалне теме које превазилазе њихов развојни узраст.
Дјеца могу активно избјегавати одређене појединце, мјеста или ситуације. Они такође могу показивати необичне или нове страхове, на примjер страх од додиривања, боравка насамо са неким или боравка на одређеним локацијама.
Дјеца могу постати необично агресивна, претјерано везана, или повучена. Осим тога, могу имати потешкоћа са спавањем, редовно имати ноћне море или поново почети да мокре у кревет.
Важно је да као старатељ обезбиједите да се дијете осјећа безбједно да проговори о нечему што му се можда догодило. Оснажите дјецу да проговоре и озбиљно схватите њихову забринутост. Ево како можете помоћи у стварању безбједног простора. ***
Помозите дјеци да разумију разлику између добрих изненађења и штетних тајни.
Дјеца никада нису одговорна за личну заштиту од злостављања, али ако их научите да кажу „не“, то им може помоћи да се заузму за себе.
Схватите оно што ваше дијете говори озбиљно и увјерите га да је урадило праву ствар јер је проговорило.
Објасните дјеци да њихова тијела припадају само њима и да нико не смије да их додирује, гледа или фотографише, посебно не интимне дијелове њихових тијела. Важно је јасно описати изузетке, као што је посјета љекару или болници.
Када уочите знаке могућег сексуалног злостављања дјеце и сумњате да се дешава сексуално злостављање дјеце, можете потражити помоћ. Овде можете сазнати кога да контактирате у вашој земљи.
* Council of Europe: Human Rights Channel; Council of Europe: “The Council of the European Union gives the final green light to the prolongation of a child sexual abuse protection measure”; European Parliament: Combating child sexual abuse; EU Council: Prevention of online child sexual abuse; UNICEF: Action to End Child Sexual Abuse and Exploitation
** National Health Service; Australian National Office for Child Safety, Bravehearts
*** Raising Children AU